Šljiva

Jugoslavija je nekada bila najača šljivarska zemlja sveta sa 84 miliona stabala. U bivšoj Jugoslaviji, šljivarski regioni su: Brčko sa okolinom, Valjevo sa okolinom i Šumadija. U narodnoj muzici, kao retko u kojoj zemlji na svetu, o šljivi se peva kao o svetoj voćki.

U Srbiji rod šljive u zavisnosti od godine do godine kreće se oko 450.000 tona. Po površini koje šljivari zauzimaju prinos bi trebao da bude bolji, ali na slabiji prinos utiče zapuštenost šljivara, bolesti i štetočine, naročito štitaste vaši i virozne bolesti šarke. Da bi se prinosi poboljšali nužne su asanacije šljivara, poboljšanje agrotehnike i zaštite od štetočina i biljnih bolesti.

Šljivarstvo Srbije je imalo značajno mesto na svetskoj voćarskoj mapi i ta činjenica nebi smela da se olako zaboravi. Mnoge zemlje su već brendirale neke čisto srpske proizvode kao što su pekmez od šljivlj, i rakija. Spski prepoznatljivi naziv za rakiju šljivovicu, pretrpeo je germanizaciju i brendiran je kao “šljivovic“.

Najinteresantnije sorte šljiva za preradu u rakiju jesu požegača i crvena ranka. Da bi se dobio bolji kvalitet rakije neki proizvođači mešaju požegaču ili crvenu ranku sa stenlejom po porodičnoj recepturi i tako dobijaju rakiju posebnog kvaliteta.

Da kažemo koju reč i o dvema najzastupljenijim sortama šljive.

Požegača sazreva od kraja avgusta do kraja prve polovine septembra. Plod požegače je izrazito plav sa obilnim pepeljkom. U zavisnosti od stadijuma zrelosti meso varira od žutozelene do zlatno žute boje. Meso požegače odvaja se od koštice lakao i u narodu je poznata kao cepača. Ukupan šećer u plodu se kreće od 10 do 12%. Berbu treba obaviti kada je plod u tehnološkoj zrelosti, a to govori tamnija boja mesa oko kožtice.

Crvena ranka sazreva od kraja jula do do prve polovine avgusta. Boja mesa prema zrelosti ploda ide od crvenoplave do plavocrvene boje. Prema stepenu zrelosti meso takođe menja boju od žutozelene u zlatnožutu.

Crvenu ranku za preradu u rakiju treba brati u tehnološkoj zrelosti, jer prezreli plodovi imaju usporeno alkoholno vrenje.

Berba šljiva obavlja se ručno ili mehanički. Za preradu i upotrebu u svežem stanju šljive se beru ručno, a za preradu u rakiju mehanički. Dobar je način berbe šljive protršanjem, jer se tada prikupe plodovi koji su zdravi zreli, a oni zeleni ostaju na stablu da dozre. Ne treba zaboraviti da šljiva zri u etapama.